Припремна настава

На овој страни ученици осмог разреда (а и сви остали) могу пронаћи све што им треба за обнављање градива из српског језика за полагање завршног испита. Слике су скинуте са интернета, са различитих сајтова.

Редослед рада:

  1. Морфологија;
  2. Фонетика;
  3. Синтакса;
  4. Књижевност;
  5. Језичка култура и правопис.

Врсте речи у српском језику

Врсте речи

Променљиве

Именице

Напомене:

1.Правилну множину имају само заједничке именице. Остале немају множину (или се може користити множински облик у специфичним језичким ситуацијама – рецимо:

Све моје љубави су биле тужне.

Воде Србије се уче у осмом разреду.

2. Властите именице се пишу великим словом.

3. Градивне именице УВЕК имају само једнину, па ћемо рећи:

Имам песак на длану (мала количина песка).

Камион је довезао песак за градњу фабрике (огромна количина песка).

4. Збирне УВЕК имају само једнину, јер их посматрамо као један целовити скуп (збир): цвеће (један букет цвећа).

Једнина                                           Множина                                      Збирна именица

грана                                                гране                                              грање

перо                                                  пера                                               перје

камен                                               ___________                           _______

дугме                                                ___________                           дугмад

теле                                                   ___________                           телад

сељак                                                ___________                           сељаштво

5. Бројне именице су и: четвртак, петак, јединица, двојка, седмерац, десетерац, половина, четвртина, осмина…

6. Постоји природни и граматички род именица.

Природни род: мушки и женски.

Граматички род: мушки, женски и средњи.

Именица мајка је женског природног и граматичког рода, али именица тата је природног мушког, али граматичког женског рода, јер се завршава на -а и мења се по падежима као именица женског рода. Такве су и именице: судија, кадија, ага, Мика, Пера, Никола, владика, деда.

7. Именице женског рода се најчешће завршавају на -а, али има и других: ствар, ноћ, крв, пећ, со, страст, жуч, радост (па нећемо рећи Мој крв ми цури, већ Моја крв ми цури. Или неправилно је Тај пећ је наложен, већ Та пећ је наложена.

8. Плуралија тантум су именице које имају само множину и ту спадају, поред горе наведених, и: новине, наочари, плућа, прса, груди, плећа, јасле, богиње (болест), оспе, уста, Сремски Карловци, мемоари…

9. Обично можемо лако одредити род и број именица, али се понекад збунимо. Тада треба применити следећи ,,шаблон“:

                                   Једнина                          Множина

мушки                     тај сто                               ти столови

женски                    та жена                            те жене

средњи                    то село                             та села

Примери за вежбање:

тај сељак – мушки род, једнина;

то око – средњи род, једнина;

те очи – женски род, множина (као ТЕ ЖЕНЕ);

та врата – средњи род, множина (плуралија тантум, као ТА СЕЛА);

те новине – _________________________________________ ;

то цвеће – __________________________________________ ;

то дете – ___________________________________________ ;

та деца (збирна именица) – __________________________________ .

 Придеви

Напомене:

1.Компарација (наставци за компаратив су -ши, -ји, -ији):

Позитив                           Компаратив                                           Суперлатив

леп                                     лепши                                                     најлепши

висок                                 виши (вис+ји)                                       највиши

стар                                    старији (стар+ији)                              најстарији

нов                                      _____________                         _____________

брз                                       _____________                         _____________

јак                                        _____________                         најјачи (два Ј )

строг                                   _____________                         ______________

бесан                                   _____________                         ______________

тесан                                   _____________                         ______________

горак                                   _____________                        ______________

жут                                      _____________                         ______________

лош                                     _____________                         ______________

2. Неправилна компарација

добар                                                 бољи                                                       најбољи

зао                                                      гори                                                         најгори

мали                                                  мањи                                                       најмањи

велик                                                 већи                                                        највећи

3. Придевски вид:

Придеви имају неодређени (краћи) и одређени (дужи) вид. Уочљив је у мушком роду, а у осталим није у писању, као ни у множини. Вид се код женског и средњег рода, као и у множини разликује само у акценту.

Неодређени                                                           Одређени

леп                                                                            лепи

бео                                                                             бели

кратак                                                                      кратки

Разлика је и у промени по падежима:


Н  леп дечак                                                           лепи дечак

Г лепа дечака                                                        лепог дечака

Д лепу дечаку                                                       лепом дечаку

 4. Запамти: У именском предикату придев је увек у неодређеном виду.

Аца је леп (а не Аца је лепи).

Миша је низак (а не Миша је ниски).

zamenice

deklinacija-zamenica

Напомене:

1. У генитиву, дативу и акузативу постоје дужи и краћи облици личних заменица. Краћи облици личних заменица су ЕНКЛИТИЧКИ облици, они су ненаглашени, нису акцентовани. Поновићемо их када учимо акценат и неакцентоване речи у српском језику.

2. Види се да је код неких заменица облик у овим падежима потпуно исти (нас, нас), али је разлика у томе што се ти облици пишу исто, али се не читају исто. Краћи није акцентован (у нашем случају онај који је написан црвеном бојом). Он  није краћи, јер има мање слова, већ је краћи, јер није акцентован.

3. Посебно обрати пажњу на заменицу СВОЈ. Увек ћемо рећи:

Он је скинуо СВОЈ шешир, а не Он је скинуо његов шешир. У овом другом случају би то значило да је он скинуо шешир некоме другоме.

4. Кад мењамо упитне неличне заменице по падежима, добијамо питања за падеже:

Н КО, ШТА

Г КОГА, ЧЕГА

Д КОМЕ, ЧЕМУ

А КОГА, ШТА

В

И С КИМ, ЧИМЕ

Л О КОМЕ, О ЧЕМУ

5. Посебно обратите пажњу на промену и употребу неличних одричних заменица кроз падеже:

Са ким идеш у школу?                НИ СА КИМ (а не СА НИКИМ).

О коме говориш?                          НИ О КОМЕ.

Према коме си кренуо?              НИ ПРЕМА КОМЕ.

Од кога се плашиш?                    НИ ОД КОГА.

pridevske-zamenice-2 pridevske-zamenice

images

Напомена:

Напомена: Именичке заменице замењују неко име, биће, предмет, појаву… Могу самостално да стоје:

Она иде у школу. Њему дајем руку.

Придевске заменице стоје уз именицу, ближе је одређују и слажу се са њом у роду, броју и у падежу:

Њена сестра је млађа. Тог човека сам позвао.

brojevi

pisawe

Вежбање:

Напиши следеће бројеве словима:

600 __________________________ 

60 ___________________________

6. (средњи род једнине) __________

17 ____________________________ 

400 ___________________________

234 ___________________________

1569  __________________________

glagoli-opste

glagoli

Презентска и инфинитивна основа – служе за грађење глаголских облика

d0bfd180d0b5d183d0b7d0b8d0bcd0b0d19ad0b5-1

Презентска основа

 

infinitivna-osnova

Инфинитивна основа

nepromenljive

predlozi

recce

prilozi

uzvici

veznici

Вежбања:

Одреди врсте речи у следећем тексту:

pitanje-iz-srpskog-7aa

Глаголски облици

tabela-glagolski-oblici-2-638

tabela-glagolski-oblici-3-638

tabela-glagolski-oblici-1-638

Вежбања:

Пронађи у следећим реченицама глаголске облике и одреди им врсту:

Читав дан само седи и ништа не ради.

Никоме не бих одао свог друга.

Мишљасмо на њу сви, ама баш сви.

Учио је, али није научио.

Бејаху јој очи тако сијале, да сам само застао.

Ако будеш добро знао, добићеш петицу.

Ја бих ти рекао, али не смем.

Уђи, слободно је!

-Подвуци облике аориста у следећем одломку: ,,Сиромах отиде плачући у пећину и каже све шћери. Она позна да су јаја варена, и рече оцу да пође починути и да ће се она за све бринути. Отац је послуша и отиде спавати, а она дохвати пињату и настави на ватру пуну воде и боба, па кад свари боб, зовне ујутро оца и рече му да узме рало и волове пак да иде орати покрај пута куда ће пасати цар.“

-Подвуци облике имперфекта  у следећем одломку :  „Велике промене на небесима дешаваху се пред њима; дуж реке се продужише густе шуме, у којима су ломили жбуње и рили по кишници дивљи вепрови; копци кружаху над њиховим главама и испраћаху их до подножја брда, на која почеше да се, изнемогли, успињу… Куће и кућишта заборавише, на жену и децу више нису мислили, а своју муку и зној осећаху све јаче. Би им мрско да живе и мрско да се сећају својих на дому.“

Подвуци облике перфекта:„Када су јој рекли да јој је муж и домаћин погинуо, није веровала. Четрдесет ноћи чекала је она Василија на обали Мораве седећи под Тополом за коју су везивали чамце кад би одлазили.“

-Подвуци облике плусквамперфекта:„Пошто им беху свезали колена кад су им били скинули опанке, то им босе ноге беху раскпречене“ – „Били су им везали руке на леђа, али им преко лица нису бацили никакве крпе“ –„Скидоше их драгони и положише на кола, сред дворишта оних кућа крај којих беху ухваћени и везани“.   (Милош Црњански, „Сеобе“)

-Подвуци облике потенцијала у тексту:„Жене су, опет, најчешће поручивале Дјеву с Младенцем и свету Петку, па би се на благочестивој икони нашле овјековечене и питоме голубије очи какве грмечке чобанице… Тако би, на примјер, неком косматом вучјем свецу утрапио у руке ловачку пушку или карабин умјесто крста.“

Подвуци облик императива: – Ту ти је отац! Чекај да му кажем!

-Подвуци облике презента у следећим одломцима: „Онда ја потегнем сјекирицом, те им пребијем ону ногу, па их ухватим те згулим с њих три мјешине, и покупим у њих сав мед, па притоварим на пијевца и однесем кући. Кад дођем кући, а то ми се родио отац, па мене пошљу богу по водицу.“

-Подвуци облике футура: Нисам веровао да ћемо свима испричати нашу тајну. Како ћу сутра пред њих изаћи? Шта ћу им рећи? Истину?

-Подвуци облике футура 2. Ако будемо стигли, позваћемо их на нашу свечаност. А Ако не буде било времена, онда ништа. Нећемо их звати. Можда буду сами дошли.

Грађење речи

tvorba-rei-2003-2-638

Речи у српском језику према настанку могу бити:

  1. просте;
  2. творенице.

Просте речи су оне које се не могу више упростити.

 

Творенице су:

  1. изведене речи и
  2. сложене речи.

Изведене речи (изведенице) настале су извођењем (деривацијом) тако што се на основну просту реч додаје наставак за грађење речи, тзв. суфикс.

Сложене речи су настале спајањем двеју речи, спајањем префикса и речи, а често имају и спојни вокал (инфикс). Такав начин грађења реч исе зове слагање (композиција).

 

Речи могу настати и комбинованом творбом. То је комбинација извођења и слагања.

виноград+ар (слагање – виноград) + ар (суфикс)

Такође, речи могу настати и претварањем. Приликом овог начина творбе једна врста речи се претвара у другу.

Ова млада жена је веома лепа (млада је придев).

Млада се данас удаје (млада је именица). ПОИМЕНИЧАВАЊЕ

Река је журила на исток текући немирно ка свом циљу (текући је глагол).

текући рачун моје маме је најзанимљивији почетком месеца (текући је придев). ПОПРИДЕВЉАВАЊЕ

 

 

Гласови и гласовне промене

У српском језику има 30 гласова. То је наша азбука.

  1. вокали (самогласници): А, Е, И, О, У
  2. консонанти (сугласници): сви остали гласови

 

 

 

 

 

 

Одступања: Уколико се сугласник Д нађе испред С или Ш, имамо услова за ЈСПЗ, али се та алтернација не врши:

ПРЕДСЕДНИК, ПОДШИШАТИ, СРЕДСТВО, СРОДСТВО, ОДШТАМПАТИ…

 

 

 

Напомена:

Advertisements
%d bloggers like this: