Погледајте одломак из ,,Горског вијенца“ Петра Петровића Његоша са објашњењима
преузето од Татјана Цекић са http://www.slideshare.net
20 окт 2014 Оставите коментар
под Осми разред, Почетна
Погледајте одломак из ,,Горског вијенца“ Петра Петровића Његоша са објашњењима
преузето од Татјана Цекић са http://www.slideshare.net
17 окт 2014 Оставите коментар
под Осми разред, Почетна
О Вуку Караџићу – клик на линк
Вук је рођен у породици у којој су деца умирала, па је добио име Вук да га вештице не би убуле. Рођен је 1787. године у Тршићу. Писање и читање је научио од рођака Јевте Савића, који је био једини писмен у крају.
Образовање је наставио у Лозници, а касније у манастиру Троноши. Како га у манастиру нису учули, него терали да чува стоку, отац га врати кући. Не успевши да се упише у карловачку гимназију, он одлази у Петриње. Касније стиже у Београд да упозна Доситеја, свог вољеног просветитеља. Овај га грубо отера од себе и Вук разочаран одлази у Јадар и почиње да ради као писар код Јакова Ненадовића. Кад је отворена Велика школа у Београду, Вук је постао њен ђак. Убрзо обољева и одлази на лечење у Пешту. Касније се враћа у Србију и када устанак пропада, одлази у Беч. У Бечу упознаје Јернеја Копитара који му даље помаже у остварењупланова. Започео је свој рад на реформи језика и правописа и увођењу народног језика у књижевност. Због проблема са кнезом Милошем било му је забрањено да штампа књиге у Србији, а и у аустријској држави, својим радом стиче пријатеље и помоћ у Русији, где добија сталну пензију 1826. године. У породици му је остала жива само кћерка Мина Караџић.
Као година Вукове победе узима се 1847. година јер су те године објављена на народном језику дела Ђуре Даничића „Рат за српски језик“, „Песме“ Бранка Радичевића, Његошев „Горски вјенац“ и Вуков превод Новог завета, али Вуков језик је признат за званични књижевни језик тек 1868. године, четири године након његове смрти.
Умро је 1864. године у Бечу. Његове кости пренесене су у Београд 1897. године и са великим почастима сахрањене у Саборној цркви, поред Доситеја Обрадовића.
12 окт 2014 Оставите коментар
под Лектира, Осми разред
Филип Вишњић је био слепи казивач српских јуначких песама. Вук Караџић је чуо за њега и успео да га пронађе и од њега запише доста песама. Једна од њих је и ,,Почетак буне против дахија“. Вишњић је у младости ослепео од богиња и зарађивао је као слепи гуслар и као киријџија. Послушајте ову песму на више начина. 🙂
или –
или…
А може и овако –